Зажелите жељу!

Зид

И код куће и у дому,

када год легнем да спавам, окренем се према зиду. Тако се оградим од света око себе. Мала подсвесна игра самоодбране.

Још се питам да ли бих полудео када би ми кревет стајао насред собе.

20.000! Зора је професор за пет!

Приликом сваког јубилеја на блогу приредим неко мало изненађење. Овога пута то је била игрица "Mission Dakle" као и резултати анкете "Професор за 5". На почетку овог месеца позвао сам вас да оцените сваког професора који нам је предавао (и притом остао довољно дуго да закључи оцене) оценама од један до пет. Гласало је укупно једанаесторо људи и захваљујем се због тога. Као што и сами видите на слици изнад, победник је професорица математике, Зора Поткоњак! Међутим, ако сте се икада жалили како су професори престроги према нама, погледајте просеке које смо ми дали професорима: одличних нема!

Прво место заузела је Зора Поткоњак са просечном оценом 4,18! Друго и треће место поделили су професори физичког и хемије са по 4,09. Најлошије просечне оцене имали су професор математике (2,27), друга професорица немачког (2,09) и друга професорица биологије као последња са 1,82. Ево и комплетне табеле:

1. Зора Поткоњак (4,18)
2. Љубомир Јотановић (4,09)
3. Радомир Матић (4,09)
4. Радојка Видаковић (4,00)
______________________
5. Жељко Вујановић (3,91)
6. Гордана Будановић (3,82)
7. Снежана Жужић (3,73)
8. Сања Поткоњак (3,64)
9. Драгица Тешановић (3,55)
______________________
10. Ева Татић (3,45)
11. Биљана Танасић (3,36)
12. Невенка Чудић (3,36)
13. Весна Штрицки (3,27)
14. Снежана Живић (3,18)
15. Светлана Митровић (3,09)
______________________
16. Веселин Јевтић (2,82)
17. Драган Крстић (2,73)
18. Јасминка Богар (2,64)
19. Љиљана Бањанин (2,55)
______________________
20. Биљана Мишковић (2,36)
21. Анђелко Салатић (2,27)
22. Оливера Скендеровић (2,09)
______________________
23. Даринка Лашић (1,82)

Заправо, у ситуацији када ниједан професор није имао довољан просек да буде одличан, поставља се питање да ли и Зора Змај заслужује титулу професора за пет? Свакако, мислим да је заслужено победила а морам признати да је била и један од мојих фаворита. Још једном, хвала свима који су учествовали!

Уједно, ово је и пост којим желим да скренем пажњу на мали јубилеј- 20.000 посета. Без много приче. Једноставно, желим да захвалим свима вама који редовно посећујете и због којих овај блог постоји. Срећан сам када помислим да је 20.000 пута читано нешто што сам ја написао.

Хвала! :)

Они имају таленат

У мору телевизијских глупости (Сарма, Велики спрат, 48 сати сахране, Мењам смену), "Ја имам таленат" ми се заиста допала. Штета што је била емитована понедељком па сам све наступе до прошлонедељног морао да гледам на интернету. Свиђа ми се начин на који је цео концепт осмишљен, свиђају ми се водитељи, жири, такмичари, динамика...

Сутра је финале и једва чекам! Десет такмичара ће покушати да освоји 100.000 евра. Наравно, не желим да вас замарам ситницама. Те ситнице свакако знају они који су пратили шоу, а они који нису- њих не би ни интересовале. Нећу се, дакле, бавити препричавањем већ ћу рећи своје мишљење о кандидатима који ће се сутра борити за главну награду.

Александар и Илија имају изузетно занимљив наступ и сматрам да су од свих такмичара најкреативнији. Мислим и да имају највише шансе да победе. Лоша ствар у њиховом наступу је што камера апсолутно не може да их испрати. Мислим да би камермани могли више да се потруде око њиховог наступа. И кад момци изводе најзабавније вратоломије, онда они приказују публику или запањено лице неког од чланова жирија.

Двоје оперских певача у финалу- Сандра Тодоровић и Марко Павловић... Колико се год трудио да разумем овај вид уметности, никако ми не иде. Оперу једноставно не могу да схватим, па не могу ни да проценим какво је ово двоје такмичара. Плесни студиo City Dance на мене стварно није оставио неки посебан утисак. Чуо сам пуно позитивних коментара на њихову "Фарму", али је нисам одгледао. "Мали тужни оркестар" ми је био досадан и једноличан. Девојке су симпатичне, али не верујем да ће остварити неки већи успех.

Девојчица из Македоније (Каролина Кочетова) ми је врло симпатична и има заиста моћан глас. Песму коју је отпевала у полуфиналу певала је и Антонија Дора Плешко из хрватског Суперталента и та девојчица ме је оборила са ногу. Предобра је. На крају је завршила као четврта у финалу. Победник хрватског Суперталента ме је тотално разочарао. Мислим, разочарали су ме гласачи који су њега изабрали. Да не бих ја причао, погледајте сами ако вас интересује. Још једно дете у финалу- Матија Јездић који свира бубњеве. Нема сумње да је дечак талентован, али му такође не проричем неки већи успех. Слушати саме бубњеве три минута ми је прилично досадно, ма колико је тај дечак заиста виртоуз!

Троје озбиљних певача покушаће да се домогну награде. Оливер Катић има квалитет, али, не знам ни сам због чега- не бих желео да победи. Превише ми личи на једну од гомиле инстант-звезда које брзо засијају и брзо се угасе. Мислим и да је прехваљен и исфорсиран и да се око њега диже превелика помпа. Са његовим супарницама другачија је ствар. Симпатична ми је самоука Марија Лазић, али ипак сматрам да не треба да форсира имиџ који је имала у полуфиналу јер треба да се допадне "ширим народним масама" које ће да гласају.

Што се тиче певача, мој апсолутни фаворит је Биљана Ђурђевић. Симпатична је и има предиван глас. Надам се да ће у финалу изабрати песму којом ће моћи да прикаже све своје квалитете. Оно што ме одушевило код ове девојке јесте начин на који је реаговала када је у коначној одлуци један од чланова жирија дао свој глас супарнику. Није се љутила нити правила гримасе. Напротив- смејала се и одобравајуће климала главом. Искрено. Желим јој све најбоље.

За крај- моји апсолутни фаворити. Ставио сам њихов видео са стране као Видео недеље. Пилерови! Два брата и сестра су по мени апсолутно заслужили да понесу кући главну награду. Они су музику претворили у магију а свирају као да имају деценије искуства. Сигуран сам да иза такве чаролије стоји много труда. И могу без фолирања да кажем да ми је музика коју су свирали (иако класика) заиста пријала. Уживао сам у њој и безброј пута на интернету погледао њихов наступ. Чак сам се потрудио и да пронађем композицију Балканго коју су извели у полуфиналу. Морам рећи да ни у оригиналу не звучи тако добро као кад је они свирају. Свака част, децо!!! Они имају таленат!!!!

Срећан рођендан! А ко си, беше, ти?

Facebook би требало укинути. Све чешће помишљам на то. Јуче ми је са стране стајало да у суботу три особе славе рођендан. Једна професорица, једна другарица и једна... Заправо, схватио сам да и не знам ко је. Вероватно сам је прихватио за пријатеља јер се презива исто као и ја. Јуче смо и утврдили да нисмо род... А и никад је нисам видео.

На исти начин (можда и уз исти број затворених заграда на смајлију) честитао сам рођендан тој некој Маји која ми није рођака и Тијани из разреда. Не кажем да није лепо добити пуно честитки. Када ми је био рођендан, требало ми је заиста много времена да свима одговорим. Али, онда се запитам- ко је од њих искрено честитао и ко ми то искрено жели "све најлепше"? Неко кога никада у животу нисам видео...

Имао сам жељу да Тијани напишем још нешто осим тог уобичајеног "Срећан рођендан" и "Све најлепше" уз крдо смајлија како бих (барем себи) доказао да она није исто што и нека тамо Маја. Али, треба имати меру. Било би заиста глупо да сам јој оставио читав литерарни рад о томе како су јој моје честитке заиста искрене, од срца...

Погледајте профил неке особе на њен рођендан. Гомила клонираних честитки које се разликују само по дужини смајлија. Неко дода још понешто- отрцане стихове из споменара своје чукунбабе, неку филозофску поруку (по правилу неписмену) или неки савет. Ре(...)етко се ту пронађе и нешто ново, духовито, симпатично...

Па, ето, Тијана, ако читаш- знај да је било искрено! :) Све најлепше!

* * *

И нисам могао а да не поделим ово са вама:

-Анонимна, кожу има...

-ааа...

-Меку као свила
-Лааааааааа...
-Поред мене, слатко дише...

-Шеееееее...

-Лепа као свила...

-Лаааааа....

-Њена коса рашчешљана...
-Нааааа...
-Пала ми на груди...

-Дииииии...

-И да гори цео град, нећу да је будим...

-ДииииииииииИИИИииииИИИИИм... МОЈА ПЕСМА!

Sretan vam Božić!

Neka vam današnji dan donese sreću jer je Božić

nada u radosti, svetlosti, ljubavi i miru.

Želim vam sretan i blagoslovljen Božić!

Игрица: Mission Dakle

Иако свуда влада празнични дух, надам се да вам ова игрица неће покварити празнично расположење. У суштини је веома лака, а у њој се појављује једно веома драго лице. Пуцајте док имате муниције а када понестане поново је напуните. Игра је из нивоа у нивои све тежа. Игра није направљена како би се лечиле било чије фрустрације, мада... Игрицу пронађите у наставку!

▼ НАСТАВАК

Баш занимљиво '(-.-)'

Какав осећај имате када неко почне да вам прича виц који сте већ чули? Шта тада радите? Прекинете особу која вам прича виц или се правите да га не знате? Када се тако нешто деси покушавам да одглумим да виц слушам први пут и смејем се на силу. Некако ми је понижавајуће да кажем било шта попут "Аааа, знам тај виц..."

Међутим, између вицева и "фазона" заиста постоји разлика. Не подносим када неко не зна да одреди када је неки "фазон" постао досадан. Јер, фазон као и свака друга потрошна роба има свој век трајања. Уколико неко крене да се нашали а да сам притом ту шалу чуо већ двадесет пет хиљада пута, нећу се насмејати. Напротив, трудићу се да изгледам што више сморено.

Тако је и Богу и народу било досадило оно "обраћање из песме". На пример, док смо ишли у основну било је врло модерно да те старији ученици зауставе на ходнику речима "Мали, мали, мали, мали..." и то тако панично као да негде гори ватра. Када се тај неки "мали" окрене, весела дружина наставља да пева песму "Мали сигнали" (су СОС за љубав...) која је у то време била веома популарна. Слично је било и са "Хеј, хеј, хееееј"- када се окренете, иста та дружина крене да пева "Хееееј мостови на Морачи..."

Видео-клип са симпатичним Циганином који изговара чувено "А ви, како те?" постао је популаран преко ноћи. Више се нико није обраћао са "Како си?", "Шта има?", "Шта радиш?"... Само А ви, како те? И тај фазон је био страшно забаван (како каже vukajlija.com) све док нису почели да га употребљавају и баке и деке, и твоја разредна па чак и мама твоје разредне...

Ако испричате нешто особи Х, а особа Х не сматра да је то довољно смешно, обраћала би се речима "Ал' ти је фазон, к'о река Амазон"... Ниђе смисла... Исто тако, на учтиво "Молим те/вас" говорило се "Моли се у цркви". Исто тако, за особу која нема превише слуха за певање неизоставно се (још увек) говори: Лепо ти певаш ал' те је гадно слушати.

Међутим, "фазон" који ми је апсолутно прешао све границе је отрцана Шојићева реплика "повређен и увређен". Ако се било којим случајем помене нека од ове две речи, одмах ће се ту наћи неки "шаљивџија" који ће кроз смех рећи "повређен и увређен" са меким Ђ и смејати се као да је измислио топлу воду. Међутим, не смеје се само "шаљивџија" већ и (скоро) сви који га слушају. Питам се зашто је то људима још увек смешно. Тојест, питам се- зашто ли је икада било смешно? Та глупа серија се још увек емитује на телевизији и чујем да креће нова сезона. Права срећа за све "шаљивџије" и извор нових "фазона".

Истини и тиби

Дриги читиичи,

Идличии сим ди ти си ибритим ни ниибичин ничин пивидим тиги шти ћи бријич ни ивим блиги криз никилики дини пикизити бриј ДВИДИСИТ ХИЉИДИ. Из ти иди и призници и и криј инкити и кијиј триби ди глисиш (ики вић ниси) зи нијбиљиг прифисири. Дибики зихвиљијим свими кији си ивиј блиг ипирни писићивили и читили мији кијикикви глиписти. Ивиј вид изриживињи ји сими јидин ид њих.

Ако си разумео сав текст који сам до сада написао, то само значи да си изузетно упорна особа која је истрајна у сваком свом кораку и одлучна у свакој намери. Пошто сам се на овом блогу у огромној већини постова бавио самим собом и тиме показао сав свој егоизам, желим да ту грешку исправим и пар речи посветим теби, драги мој читаоче.

Видим у твојим мудрим очима (које читају овај текст) да си ти једна врло паметна и интелигентна особа. Знаш да се снађеш у свакој животној ситуацији, па чак знаш и да прочиташ текст из кога је нека будала избацила све самогласнике осим И. Ти си велики човек, хуманиста, поштен, вредан, радан, обазрив, учтив, васпитан, смирен, занимљив, духовит, вешт, спрет, окретан, марљив, опрезан и неизмерно забаван.

Дивно је бити твој пријатељ а још те је боље имати као члана породице. Сви ти се диве и сви желе да буду твоји другови. Стојиш чврсто на земљи и знаш шта је твој циљ. Умеш са људима, свако у теби може пронаћи утеху, ниси љубоморан ни завистан, пазиш да својим речима или делима не повредиш друге. Ти си савршена особа. И сви то знају.

Једино, морам да ти кажем- брате мили- ти сигурно не знаш шта ћеш од себе чим већ десет минута читаш ове измишљотине...

Бисери Јадрана 2010

Долази и 2010. година и увелико радим на пар "пројеката" везаних за Бисере Јадрана. Што се тиче блога, значајнијих промена неће бити у самом дизајну јер ми се овај веома свиђа и лак је за одржавање. И сами сте рекли да сте задовољни изгледом сајта путем рођенданске анкете која је била организована у августу.

Латио сам се два озбиљна посла. Једно нека остане изненађење (мада већ по слици отприлике можете наслутити шта је) а друго, наравно, комплетна збирка бисера од 2006. до 2010. године. Размишљао сам о томе како би требало да изгледа та збирка, тј. по ком основу да се ређају бисери и одлучио сам да их поделим на 31 категорију, односно да их поређам азбучним редом. Мало и о бројкама...

У овом моменту збирка има 28 страна са два ступца а текст је куцан фонтом величине 10. Збирка за сада има 14.705 речи и 85.679 словних карактера. Оно што вас, свакако, највише интересује, то је број бисера- 1.356! Неки су већ рекли да су незадовољни тим бројем, али такве особе могу само да упутим на народну изреку "Ко уме боље- широко му поље"... Уосталом, сматрам да 28 страна уопште није мало. Неки ће то схватити тек када се буду сакупљале паре за копирање.

Што се тиче самог блога, једина мала измена је снег који ће на блогу падати до краја распуста. Сам блог планирам да угасим у мају или јуну када се заврши и последња школска година. Схватио сам и сам, како сам већ раније рекао, да је овај блог прерастао границе разреда. Морао сам да почнем да пишем и о темама које су шире од оних школских. Морао сам да балансирам између читалаца који иду са мном у разред и читалаца који уопште немају везе са нашом школом. Ту је и леп број посета (ускоро 20.000) а уз то су се апсолутно сви анкетирани изјаснили да би читали овај блог и након завршеног четвртог разреда. Ипак, дође време када осетите да сте све написали и да би даље писање било само досада и за вас и за читаоце. Не кажем да је одлука дефинитивна, али тако планирам за сада.

Пуно посла за мене у 2010, а надам се да ће се вама свидети... :)